"Danas je vreme ludo!" - pomislih dok sam gledala kroz prozor.Hladno je a zakoračili smo u jun,i ne samo to sadašnjost se sve više svodi na neka ludila, pa zašto i vreme ne bi sa nama igralo taj prljavi ples.
Samo nam je još i to trebalo,.da se mrznemo i kisnemo kao da nismo već dovoljno psihički, emocionalno i zivotno pokisli i promrzli.
Slučajno pronađen stari rokovnik, gleda u mene sa stola, prošlost i sadašnjost se sreću kraj njega, i pomisao da budućnost tih planova iz prošlosti, nije ni blizu mojoj sadašnjosti budi u meni bujicu ni malo lepih osećaja, (a nekako znam bolje nije nikome koga poznajem), osećaja koji se prepliću sa neispunjenim željama, vizijom i misijom budućih godina o kojima tako često govore ta gospoda human resursi, ili kako god već. Uglavnom ta gospoda su "krivci" mog apsolviranja pojma curriculum vitae, motivaciono, propratno i ostala nezahvalna i zahvalna pisma, kao i apsolviranje svih ostalih segmenata priča pre, posle i u toku njihovog posmatranja i utvrđivanja vaših postojećih umnih i nepostojećih ostalih, a više bitnih kvaliteta,..itd,,itd.--
Uglavnom neznam kako sam od vremena došla do ove teme, ali uglavnom i vreme i rokovnik ponovo otvoriše staru ranu uvek živu,..posao kojeg nema za one kojima treba,..
I tako, rokovnik je smešan sada posle deset godina!
Student koji ga je naškrabuckao video je sebe negde gde danas nije,i nije ni junior, iliti u prevodu na naški a što bi rekao "gosin Simić u onoj proročki divnoj seriji Tesna koza" nije ni mladji referent,..
Smešno je kako sudbina igra igru sa nama, a posle nas pitaju za plan,.he,he i sad bi zli jezici rekli: " Pa nije dovoljan plan, treba se potruditi da ga ostvarimo"!. Jeste da, dragi moji zli jezici ali potrudili smo se mi.
Ali nije se trudio neko za nas.
Obuke koje smo platili.
Kompjuterski programi koje smo naučili.
CV koji smo usavršili, al fali taj mali deo, a gde da ga nadjemo, gde da ga ukrademo:" iskustvo".
Ma iskustvo,iskustvo nam ne treba baš svima,.. ponekad kad brkate čike u sivom odelu sa crvenom kravatom i belim čarapama, kazu lepu stranačku reč za nas, ili rodjačku ili plaćen "somovima" oglasni govor, onda nekima i ne treba to tako famozno "iskustvo" ali,..ali..-
Kao što uvek ali postoji ima i nas kojima se iskustvo tim alatima ne broji, i tužni CV u ladicama tih čika nam stoji, a godine lete i stićiće na red i deca iz epruvete, a mi ćemo biti bele osedele tete, koje više nemaju prvu šansu, a nemaju ni poslednju!
Tako se pored tih raznih ludila za koje nismo ni krivi ni dužni,pored ludila protraćenih godina, protraćenih generacija, ludilo vremena ni ne broji,a zašto i da se broji kad smo mi postali tolike flegme da nam nije važno ništa više, ma navika je čudo, navikli smo mi da je sve oko nas veoma ludo, pa šta je onda za nas zima u junu, običan mačiji kašalj.
Samo nam je još i to trebalo,.da se mrznemo i kisnemo kao da nismo već dovoljno psihički, emocionalno i zivotno pokisli i promrzli.
Slučajno pronađen stari rokovnik, gleda u mene sa stola, prošlost i sadašnjost se sreću kraj njega, i pomisao da budućnost tih planova iz prošlosti, nije ni blizu mojoj sadašnjosti budi u meni bujicu ni malo lepih osećaja, (a nekako znam bolje nije nikome koga poznajem), osećaja koji se prepliću sa neispunjenim željama, vizijom i misijom budućih godina o kojima tako često govore ta gospoda human resursi, ili kako god već. Uglavnom ta gospoda su "krivci" mog apsolviranja pojma curriculum vitae, motivaciono, propratno i ostala nezahvalna i zahvalna pisma, kao i apsolviranje svih ostalih segmenata priča pre, posle i u toku njihovog posmatranja i utvrđivanja vaših postojećih umnih i nepostojećih ostalih, a više bitnih kvaliteta,..itd,,itd.--
Uglavnom neznam kako sam od vremena došla do ove teme, ali uglavnom i vreme i rokovnik ponovo otvoriše staru ranu uvek živu,..posao kojeg nema za one kojima treba,..
I tako, rokovnik je smešan sada posle deset godina!
Student koji ga je naškrabuckao video je sebe negde gde danas nije,i nije ni junior, iliti u prevodu na naški a što bi rekao "gosin Simić u onoj proročki divnoj seriji Tesna koza" nije ni mladji referent,..
Smešno je kako sudbina igra igru sa nama, a posle nas pitaju za plan,.he,he i sad bi zli jezici rekli: " Pa nije dovoljan plan, treba se potruditi da ga ostvarimo"!. Jeste da, dragi moji zli jezici ali potrudili smo se mi.
Ali nije se trudio neko za nas.
Obuke koje smo platili.
Kompjuterski programi koje smo naučili.
CV koji smo usavršili, al fali taj mali deo, a gde da ga nadjemo, gde da ga ukrademo:" iskustvo".
Ma iskustvo,iskustvo nam ne treba baš svima,.. ponekad kad brkate čike u sivom odelu sa crvenom kravatom i belim čarapama, kazu lepu stranačku reč za nas, ili rodjačku ili plaćen "somovima" oglasni govor, onda nekima i ne treba to tako famozno "iskustvo" ali,..ali..-
Kao što uvek ali postoji ima i nas kojima se iskustvo tim alatima ne broji, i tužni CV u ladicama tih čika nam stoji, a godine lete i stićiće na red i deca iz epruvete, a mi ćemo biti bele osedele tete, koje više nemaju prvu šansu, a nemaju ni poslednju!
Tako se pored tih raznih ludila za koje nismo ni krivi ni dužni,pored ludila protraćenih godina, protraćenih generacija, ludilo vremena ni ne broji,a zašto i da se broji kad smo mi postali tolike flegme da nam nije važno ništa više, ma navika je čudo, navikli smo mi da je sve oko nas veoma ludo, pa šta je onda za nas zima u junu, običan mačiji kašalj.
..."pored tih raznih ludila za koje nismo ni krivi ni dužni"...
ОдговориИзбришиTc, jok!
Krivi smo!